Uzgoj vinove loze i zemljište – kakva zemlja pogoduje lozi

Loza je biljka koja se može gajiti na najraznovrsnijem zemljištu. Za gajenje se uspešno mogu koristiti brežuljkasti tereni sa relativno siromašnijim zemljištem, na kome druge biljke daju slabiji privredni efekat. Ona ne uspeva jedino na zablaćenim, teškim i jako sabijenim zemljištima. Ali na osnovu napred rečenog ne sme se izvlačiti zaključak da se loza može gajiti na svakom zemljištu. Poznato je da od osobina zemlje gde je loza posađena umnogome zavise snaga loze, prinosi i kvalitet grožđa. U podjednakim klimatskim uslovima u jednom istom mestu od grožđa se mogu dobiti vina različitog kvaliteta u zavisnosti od tipa zemljišta. Lozi najbolje odgovaraju duboka, rastresita zemljišta koja se brzo zagrevaju. U tom smislu su naročito pogodna laka peskovita i šljunkovita zemljišta.

Dok se loza gajila nekalemljena, bila je nezavisnija od tipa zemljišta. Uvođenjem američke loze kao podloge, vrsta zemljišta na kojoj je posađen vinograd je postala značajna. Neke od podloga se razvijaju bolje na vlažnijem i plitkom, a druge na suvljem i dubljem zemljištu. Neke lozne podloge podnose veću količinu kreča u zemljištu, druge – manju. Zato pre sadnje loze zemljište treba dobro ispitati i u zavisnosti od toga odabrati najpogodniju podlogu i sortu.

Uticaj zemljišta na vinovu lozu

Zemljište utiče na lozu svojim mehaničkim sastavom i fizičkim i hemijskim svojstvima. Mehanički sastav se određuje odnosom pojedinih zemljišnih sastojaka: glina, pesak, šljunak i dr. Veća količina gline u zemljištu čini ga vezanijim, težim i hladnijim.

Od grožđa sa glinovitog tla proizvodi se bolje obojeno i gušće vino. U ovavkoj zemlji koren loze razvija se relativno teško. Čestice peska zagrevaju tle i uslovaljvavaju stvaranje više šećera u grožđu.

Pesak čini zemljište rastresitijim, koren biljaka prodire duboko i čokoti se bujno razvijaju. Od grožđa sa peskovitog zemljišta dobijaju se lakša i nežnija vina prijatnog bukea.

Toplotna svojstva zemljišta su od velike važnosti za razvoj biljaka i mikroorganizama u njemu. Tamnija zeljišta intezivnije upijaju sunčevu energiju i ukoliko su tamnija toliko se lakše zagrevaju. Na njima su čokoti bujniji nego na zemljištima svetlije boje.

Zagrevanje zemljišta zavisi od količine vlage u njemu – vlažnije zemljište se teže zagreva. Glinovita zadržavaju više vode, te sem razumljivo, teže zagrevaju od lakih peskovitih.

Hemijski sastav zemljišta utiče na snabdevanje loze hranljivim elementima – azotom, fosforom, kalijumom, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom i dr. Važna je i količina humusa i kreča. Zemljišta bogata humusom bogatija su i azotom. Lozi više odgovaraju zemljišta sa srednjom količinom humusa (oko 2-3%).

Da li šljunak u zemlji šteti vinovoj lozi?

Neki vinogradari izbegavaju sađenje loze na šljunkovitom zemljištu, što nije pravilno. Iskustvo svuda u svetu pokazuje da se od grožđa na zemljištima sa krupnozrnastim peskom i šljunkom proizvode neka od najboljih vina. Taku su, na primer oblasti Tokaj u Mađarskoj, Šampanja u Francuskoj, te Hercegovina u BiH čuvene po svojim renomiranim vinima. Zemljište u tim oblastima sadrži od 60-80% šljunka ili još krupnijih frakcija kamena. Šljunak drenira zemljište, propušta kišnicu, ali je sprečava da brzo ispari. Preko dana se zagreva, a noću oslobađa jedan deo primljene toplote i na taj način zagreva prizemni vazduh. Osim toga, on reflektuje i jedan deo sunčevih zraka.

Na kakvom zemljištu se može saditi nekalemljena loza?

Utvrđeno je da se sorte plemenite loze mogu gajiti nekalemljene na jako peskovitom zemljištu sa preko 70% fizičkog peska. Najbolje je ako se količina peska određuje u specijalnoj laboratoriji za ispitivanje zemljišta. Nekalemljenih vinograda u Srbiji ima Subotičkoj i Deliblatskoj peščari. Neki autori su mišljenja da pesak zatrpava hodnike koje filoksera pravi u zemljištu i na taj način su ometeni njeno kretanje, razmnožavanje i razvitak.

Koja su zemljišta pogodna za proizvodnju crnih vina?

Čokoti od čijeg grožđa se proizvode crna desertna vina najbolje uspevaju na vlažnim, dobro aeriranim zemljištima sa dobrim toplotnim režimom. Ona treba da sadrže umerenu količinu humusa i dovoljno fosfora, gvožđa i kalcijuma. Kada je reč o visokokvalitetnim dobro obojenim crnim vinima bolje je izabrati zemljište sa većom količinom gline i umereno bogato organskim i mineralnim materijama. Od postojećih tipova zemljišta kod nas ovakvim uslovima odgovaraju podtipovi černozema, cvenica i pepeljuša (podzol), koja se sreću u mnogim rejonima Srbije.

Koja zemljišta su pogodna za proizvodnju belog vina?

Za proizvodnju dobrih belih vina najviše odgovaraju  zemljišta lakog mehaničkog sastava – glinovito-peskovita i peskovita sa malom količinom humusa, na rečnim terasama i pribrežnim padinama. Što se tiče boje, pogodnija su svetlija zemljišta. Ovim uslovima odgovaraju aluvijalno-deluvijalna zemljišta i neke crvenice. Zemljišta ovog tipa ima u Istri, Dalmaciji, Hercegovini, itd.

Koja su zemljišta pogodna za uzgoj stonog grožđa?

U poređenju sa vinskim sortama, za gajenje stonih sorti izbor zemljišta je još značajniji. Više im odgovaraju dublja i vlažnija zemljišta, ali koja nisu teška i sabijena, koja su bogatija humusom (3-4%) i dobro zadržavaju vlagu. Laka, peskovita zemljišta mogu se koristiti za gajenje stonih sorti loze jedino ako se, prema potrebi, navodnjavaju i dobro nađubre.

Za njihovo gajenje više odgovara većina černozema i neke crvenice. Naročito povoljni zemljišni uslovi za gajenje stonih sorti grožđa u Srbiji nalaze se u okolini Kruševca, Vršca, Smedereva, na Kosovu.

Šljunkovito zemljište u vinogradu

Izbor odgovarajuće lozne podloge

Pri izboru lozne podloge treba imati u vidu količinu kreča u zemljištu. Poznato je da se na zemljištu sa većom količinom kreča (20-30%) dobija grožđe sa više šećera i jačim mirisom. Ali ako je količina kreča iznad određene granice, on postaje štetan za lozu – lišće počinje da žuti, a to se zove fiziološka hloroza. Nekalemljene sorte evropske loze podnose do 70% fiziološki aktivnog kreča u zemljištu i po tome prevazilaze američke podloge. Ali kada se plemenite sorte kaleme, njihovu otpornost na kreč određuje upotrebljena podloga. Utvrđeno je da različite podloge nisu podjednako otporne na kreč. Tako na primer, Montikola podnosi do 25% kreča ili 14% aktivnog kalcijuma, Kober 4BB respektivno do 50% odnosno 20%, Šasla x Berlandijeri 41 B do 60% odnosno 40%, a Riparija svega 15% odnosno 8% aktivnog kalcijuma. Zato pre nabavke sadnog materijala za vinograd treba ispitati i utrvrditi količinu kreča u zemljištu.