Važnost svetlosti i temperature u gajenju vinove loze

Vinova loza je biljka kojoj je u pojedinim fenofazama razvoja neohodna određena toplota. Od toplote zavisi i geografska rasprostranjenost vinove loze. Najpogodniji uslovi  za gajenje vinove loze i proizvodnju grožđa na savremen način postoje u umerenom pojasu od 30° do 45° severne širine, pa to određuje lozu kao biljku umerene klime.

U zemljama sa toplom klimom rodnost loze je veoma dobra, a grožđe bogato šećerom i ima odličan miris i boju. Obično mu nedostaje kiseline. U tim zemljama se proizvode vrlo dobra crna vina i visokoklvalitetno stono grožđe.

U rejonima sa hladnijom klimom vinova loza daje grožđe sa dovoljno šećera i kiselina od kojeg se spravljaju renomirana bela vina nežnog ukusa. U najsevernijim područjima gajenje loze nema privredni značaj, jer u uslovima hladne klime loza ne rađa redovno, a dobijeno grožđe sadrži mnogo kiselina i malo šećera.

U tropskom pojasu, oko ekvatora, nisu povoljni uslovi za gajenje vinove loze. Tamo nema niskih temperatura pa stoga nema i ritmičnosti u razvitku vinove loze. Ona ne prolazi kroz stanja mirovanja i vegetacije, usled čega se u isto vreme javljaju rese (cvasti) u cvetu, jagurida (zelene bobice) i zreli grozdovi. Osim toga grožđe je vodnjikavo, siromašno kiselinama i nepogodno za preradu u vino. Međutim, na velikoj nadmorskoj visini i uz dovoljno vlage loza može uspevati i rađati normalno i u tropskog zoni.

Uticaj temperature na gajenje vinove loze

Toplota je od presudnog značaja za rast i plodonošenje loze. Utvrđeno je da se loza najaktivnija pri temperaturi od 25° do 30°C. Tada lastari najbrže rastu. Pupoljci se brzo formiraju i u njima obrazuju cvetni začeci.

Za uspešno gajenje vinove loze u određenom rejonu od značaja su sledeći pokazatelji: dužina vegetacionog perioda, suma temperatura i temperatura najtoplijeg meseca.

Vegetacioni period loze obuhvata vreme od pupljenja do opadanja lišća. Smatra se da što je duži taj period to su uslovi za uspevanje loze povoljniji.

Potrebna količina toplote za vinovu lozu tokom celog vegetacionog perioda izražava se u sumi temperatura, a to je zbir srednjih dnevnih temperatura od pupljenja do listopada.

Rast loze, plodonošenje i kvalitet grožđa zavise uglavnom od sume temperatura. Za mnoge rejone ona se kreće između 3500 i 4000°C.

Prilikom procenjivanja pogodnosti nekog mesta za podizanje vinograda veliki značaj ima i srednja mesečna temperatura najtoplijeg meseca. Ona mora biti bar 18°C u rejonima sa razvijenim vinogradarstvom.

Različite sorte vinove loze imaju različite zahteve prema sumarnoj temperaturi. Zato i ne sazrevaju istovremeno. Najranijim sortama je potrebna suma temperatura od 2100-2400°C, sortama koje sazrevaju sredinom sezone oko 3000-3300°C, a najpoznijim sortama 3600-3900°C.

Koje temperature su štetne po lozu? Na kojoj temperaturi loza izmrzava?

Porast temeprature iznad određene granice dovodi do oštećenja pojedinih organa loze. Na temperaturi iznad 40°C na lišću loze se pojavljuju ožegotine. Do oštećenja može doći i na nižoj temperaturi kada duvaju vrući vetrovi.

Pa ipak, opasnost od visokih temperatura kod nas nije velika. Opasnije su niske temperature. Zeleni delovi loze izmrzavaju na temperaturiod -2.5°C, dok grožđe izdrži i na -4°C. Izdržljivost pupoljaka, lastara i višegodišnjih delova čokota tokom zime zavisi od mnogih uslova, kao na primer prekaljenosti, biologije sorte, stepena sazrevanja, dužine trajanja niskih temperatura itd. Pupoljci osetljivih sorti počinju da izmrzavaju kada se temperatura spusti na -15°C, dok otpornije sorte mogu da podnesu i -20°C, pa i nešto niže. Jednogodišnji lastari izmrznu na temperaturi ispod -24°C, a višegodinji delovi ispod -26°C.

Kako loza reaguje na svetlost?

Vinova loza je izrazito svetloljubiva biljka. Svetlost neposredno utiče na intezitet fotosinteze. Zato u godinama sa više sunčanih dana grožđe sadrži više šećera i ima jaču boju i miris. Na dobro ogrejanim položajima grožđe ima bolju kolorisanost, a miris muskatnih sorti je jači. Svetlost nije činilac koji ograničava razvitak vinove loze u našoj zemlji.

Na rast i plodonošenje loze utiče i dužina dana. Kada je dužina dana 8 – 10 časova, slabiji je porast lastara, a ubrzano njihovo sazrevanje. Kada dan postane kraći, intezitet fotosinteze lišća se smanjuje i usporava se stvaranje cvasti u pupoljcima eksperimenti sa mladim lozama dobijenim iz semena pokazuju da se pri kraćem danu jače razvija koren, a pri dužem nadzemni delovi.

Da li vinova loza može da raste u senci?

Zasenjivanje loze od susednog drveća ili zgrada negativno utiče na njen razvoj – u pupoljcima se stvara manji broj cvasti, a rehuljanje se pojačava. Zato zasenjena loza slabije rađa, pa se ne preporučuje gajenje loze zajedno sa voćkama. Kada je takvo susedstvo ipak neizbežno, stabla voća moraju biti tako raspoređena da ne zasenjuju lozu. Ukoliko se loza u blizini stabala ostavi neorezana, ona za svega godinu-dve poraste iznad stabla tako da je lišće izloženo suncu. Takav je slučaj i za tzv. gajenjem loze uz živa stabla, pri čemu se loza razvija u kruni stabla.

S obzirom na velike potrebe loze za svetlošću, lastari i lišće treba da su tako raspoređeni da ih sunce greje celog dana.