Razvoj grožđa: Od cvasti do sazrevanja bobica

Začetak ploda vinove loze formira se još u zimskom okcu u vidu cvasti. Ubrzo posle kretanja pupoljaka, kada mladi lastari dostignu oko 10 cm dužine, cvast se pojavljuje i jasno uočvava. Od tog momenta pa do cvetanja ona se naziva resa (cvast). Posle zametanja bobica formira se pravi grozd.

Cvasti se stvaraju u zimskim pupoljcima tokom leta u godini koja prethodi njihovoj pojavi. Ili, da pojednostavimo, grozdovi koje vidimo na lastarima ove godine začeti su u cvastima oformljenim u leto prošle godine. Prilikom posmatranja uzdužnog preseka zimskog okca pod mikroskopom krajem leta i početkom jeseni jasno se uočavaju cvasti. Pupoljici u kojima nema cvasti daće nerodne lastare. Prema spoljnim obeležjima nije moguće razlikovati rodne od nerodnih okaca i pupoljaka.

Posmatranja niza sorti su pokazala da formiranje cvasti u našim klimatskim uslovima počinje početkom juna za vreme cvetanja i završava se krajem avgusta ili septembra sa sazreveanjem lastara. Na obrazovanje više cvasti u pupoljcima veliki uticaj imaju sunčeva svetlost, toplota, mineralna ishrana i vlažnost zemljišta u tom periodu. Pri dobroj obradi i obilnom prihranjivanju loza može dati rodne pupoljke još u godini sanje i da već u drugoj godini ima zadovoljavajući prinos.

Postoji li alternativnost u rodnosti loze?

Kod vinove loze nema alternativne rodnosti u onom smislu u kome se ona ispoljava kod jabuke, masline i drugih biljaka. U pupoljcima loze svake godine se formiraju vasti za narednu godinu i u normalnim uslovima gajenja ona je u stanju da svake godine redovno rađa. Samo izuzetno nepovoljne prilike – hladno i kišovito vreme, bolesti, loša obrada i sl. – mogu prouzrokovati slabo i nezadovoljavajuće formiranje cvasti.

Razlike u prinosima pojedinih godina u većini slučajeva izazvane su drugim činiocima – nezaštićenošću grožđa od bolesti, osipanjem cvetova i sl.

Cvet se sastoji od čašice, krunice, prašnika i plodnika (tučka). Čašica je slabo razvijena. Krunica se sastoji od pet listića koji su po dužini tako srasli da obrazuju nešto nalik na kapicu. U vreme cvetanja listići krunice se odvajaju od osnove, kapica se pod pritiskom prašnika izdiže i odvaja u stranu. Ponekada se dešava da cvetne kapice ne otpadnu nego se sasuše na cvetovima. To je znak da će se oplodnja nepravilno obaviti.

Prašnika takođe ima pet. Između njih se nalazi plodnik. Za vreme cvetanja prah iz prašnika pada na žig tučka, prodire u plodnik i vrši oplodnju. Kasnije se iz plodnika razvija bobica grožđa. Trebalo bi da bobica ima 4 semenke, ali to je retko. Najčešće bobica ima od 1 do 3 semenke.

Tipovi cvetova vinove loze

Kod loze srećemo tri osnovna tipa cvetova: dvopolne (normalne), funkcionalno ženske i muške.

Većnina gajenih sorti ima dvopolne cvetove. Za njih je karakteristično da su im prašnici i plodnici normalno razvijeni i dolazi do samooplodnje.

Kod nekih sorti sreću se funkcionalno ženski cvetovi, čiji je plodnik dobro razvijen ali prašnici imaju kraće filamente i iskrivljuju se nadole. Polenova zrnca su defektna i takvi cvetovi se ne mogu samooplođivati. Zato čokoti sa takvim cvetovima daju rehuljave grozdove. Da bi rađale, treba da se oplode polenom sorti sa normalno razvijenim cvetovima. Da bi se od ovakvih sorti dobilo grožđe, zajedno sa njima treba saditi i čokote sorti koje imaju normalne cvetove sa aktivnim polenom i koje cvetaju istovremeno sa njima ili ih, pak, treba veštački oprašivati.

Postoje i sorte sa muškim cvetovima. Njihov je plodnik jako reduciran te se oplodnja ne može izvršiti. Takav je slučaj sa loznom podlogom Montikola, koja cveta ali nikada ne daje plod.

Kada počinje cvetanje loze i koliko traje?

Cvetanje loze u našim glavnim vinogorjima počinje krajem maja i početkom juna. Viša temperatura na početku vegetacije može da ubrza cvetanje. Na terenima sa svećom nadmorskom visinom i hladnijom klimom cvetanje počinje kasnije – sredinom juna.

Kada na lastaru ima više od jedne cvasti niža polinje da cveta prva. Najpre se otvaraju cvetići u srednjem delu cvasti, zatim oni pri dnu i na kraju oni na vrhu. Cvetanje vinove loze zavisno od sorte traje od 6 do 14 dana. Posle 2-3 dana broj cvetova koji se otvaraju povećava se za 15-20%. Zatim se proces cvetanja ubrzava i za sledeća 2-3 dana već je procvetalo 60-75% cvetova. Ostali cvetaju sporije.

Vinova loza počinje polako da cveta oko 6-7 časova, oko 9 časova se pojačava da bi se oko 11 časova skoro zaustavilo i nastavilo sledećeg dana. Cvetanje je najbrže na temperaturi 20-30°C kada je i oplodnja vrlo dobra. U našim klimatskim uslovima vinova loza počinje da cveta na temperaturi od 17 do 19°C. Na temperaturi ispod 15°C cvetanje je, mada i sporo, moguće, ali ne i oplodnja. Zato kada u fenofazi cvetanja vreme zaghladi, oplodnja je slaba i grozdovi su rehuljavi. Za pravilnu oplodnju je potrebna i umerena relativna vlažnost vazduha. Preterano suv vazduh i česte padavine ometaju dobro oprašivanje i oplodnju.

cvetanje grožđa

Da li se za vreme cvetanja vinograd može obrađivati i prskati?

Cvetanje je jedan od najvažnijih momenata od kojih zavisi dobar rod grožđa. Neke agrotehničke mere mogu potpomoći pravilnu oplodnju dok je druge mogu omesti. Zato u vreme cvetanja treba izbegavati agrotehničke mere koje snižavaju temperaturu vazduha oko loze, a to su obrada tla i navodnjavanje. Osim toga ne sme se dozvoliti da lastari padnu i polegnu po zemlji, a pri vezivanju ih ne treba skupljati u snop jer se dvasti slabije razvijaju. Sorte sa funkcionalno ženskim cvetovima valja veštački oprašivati aktivnim polenom drugih sorti.

U periodu cvetanja treba posvetiti veću pažnju prskanju vinove loze. Tada su cvasti najosetljivije na plamenjaču jer posle opadanja cvetne kapice plodnici ostanu nezaštićeni – goli, a kako nisu prskani bordovskom čorbom, to je opasnost od zaraze vrlo velika. Zato se preporučuje da se pri kraju cvetanja obavi dopunsko prskanje samo cvasti.

Da li grozd može biti karakteristično obeležje sorte?

Posle precvetavanja i stvaranja zametaka cvast se naziva grozd. Oblik i veličina grozdova i bobica u pojedinih sorti nisu jednaki te stoga mogu služiti pri raspoznavanju sorti.

Po svom obliku grozdovi mogu biti cilindrični, cilindrično-konusni, konusni i razgranati. Što se tiče veličine, grozdovi mogu biti mali, dužine do 10 cm, srednji do 18 cm, veliki do 26m i veoma veliki preko 26 cm. Grozdovi sorte slankamenka mogu biti primer srednje veličine grozda. Sorte mavrud, kardinal i čauš imaju velike grozdove. Postoji razlika i u zbijenosti bobica u grozdovima pojedinih sorti. U zavisnosti od uslova oprašivanja zbijenost bobica u grozdu može biti promenjiva, ali ipak ima sorti sa rastresitim grozdovima (muskat hamburg, kardinal) i sorti sa zbijenim grozdovima (skadarka).

Bobica je takođe siguran znak raspoznavanja sorti loze. Ima sorti sa sitnim bobicama dužine do 13 mm (burgundac crni, kokorko, mavrud), srednje veličine do 18 mm (slankamenka, skadarka, muskat crveni), sa krupnim do 23 mm (dimjat, muskat hamburg) i vrlo krupnim preko 23 mm. Bobice po svom obliku mogu biti okrugle, duguljaste i jajaste.

Veoma karakteristično obeležje sorte je i boja bobica. Iako se zove belo grožđe, takvo u suštini ne postoji. Postoji zelenkasto, zelenkasto-žuto, boje ćilibara i zlatno-žuto. Kod ruičastih grozdova boja može biti svetlo i tamno ružičasta. Ne postoji ni tipično crno grožđe, već je ono tamno crveno, ljubičasto-crveno i tamno-plavo.

Kada nastupa šarak i sazrevanje grožđa?

Posle oplodnje zametnute bobice počinju brzo da rastu. One se hrane uglavnom organskim materijama koje se stvaraju u lišću. Mlade bobice su u stanju da same stvore mali deo materija koje su im potrebne. Kada bobice dostignu veličinu zrna graška (4-4.5 mm), njihove stome se transformišu i potpuno zatvaraju. Od tog momenta bobice više ne mogu direktno da budu zaražene plamenjačom.

Povećanjem veličine bobica menja se i njihova sadržina što je znak da je sazrevanje počelo. Šarak se karakteriše time što bobice postaju mekše, menja se boja pokožice, koja kod crvenih bobica počinje da poprima boju tipičnu za dotičnu sortu, a kod belih sorti grožđa postaje prozračna i bledo žuta. Najranije sorte u Srbiji počinju da sazrevaju oko 5. do 10. jula, a pozne oko 10. avgusta.

U procesu sazrevanja količina kiselina u grožđu se sve više smanjuje, a količina šećera povećava. Pokožica postaje sve tanja i prozračnija i prekriva se voštanom prevlakom. Elastičnost joj se smanjuje i pri čestim padavinama puca, naročito u sorti poput skadarke, što olakšava zarazu Botrytis-om i truljenje. Boja i miris sazrevanjem dostižu tipične odlike sorte. Najranije sorte potpuno sazrevaju oko 25. jula, a najpoznije početkom oktobra.

Razlika između najranijih i najpoznijih sorti što se tiče početka cvetanja iznosi 10-15 dana, početak šarka 30 dana, a početka sazrevanja grožađ 70-75 dana. Ima sorti, poput smederevke, koje cvetaju rano, a sazrevaju kasno.