Izbor i priprema zemljišta za sadnju vinograda

Pri izboru mesta za vinograd osim potreba loze u pogledu toplote, svetlosti i zemljišta, treba imati u vidu položaj i reljef terena na kojem planiramo sadnju. Položaj bitno menja količinu sunčeve toplote koja zagreva zemljište. U hladnijim rejonima valja birati južni, jugozapadni i jugoistočni položaj jer se onda u grožđu nagomilava više šećera, a i sazrevanje je ranije. Ukoliko su temperaturni uslovi rejona nepovoljniji utoliko se više treba držati južne ekspozicije. Na severnim položajima grožđe sadrži manje šećera i više kiselina. U južnim toplim oblastima pogodniji je severni položaj: čak i pri suvoj i žarkoj klimi treba mu dati prednost. Kod nas su severni položaji pored Dunava, takođe, veoma podesni za gajenje loze. Zapadni položaji su više izloženi jakim severozapadnim i zapadnim vetrovima, a istočne više ugrožavaju slane.

Kakav teren odgovara vinovoj lozi?

Vinogradi se mogu saditi na ravnom terenu i na padinama i brežuljcima različitog nagiba i položaja. Uslovi za dobijanje visokokvalitetnog grožđa pri tome nipošto nisu jednaki. U ravnicama zemljište je bogatije i vlažnije, loza je bujnija, daje veći rod ali slabijeg kvaliteta. Vegetacija biljaka traje do kasno, lastari nisu dobro sazreli te su osetljiviji prema zimskim mrazevima. U ravnici postoji i veća opasnost od prolećnih slana, plamenjače i oidijuma (pepelnice) . Grožđe je vodnjikavo slabije podnosi transport i nije pogodno za čuvanje. Velike štete nanosi siva trulež.

Još u najranija vremena vinogradi su se sadili na padinama brežuljaka. I danas se najrenomiraniji vinogradi u svetu nalaze na relativno strmim terenima. Zemljište nije tako bogato kao u ravnici, ali je grožđe kvalitetnije, a rodnost čokota ravnomernija.

Vinogradi na brežuljcima duže su izloženi sunčevoj toploti, a sunčani zraci padaju na površinu zemljišta skoro pod pravim uglom i bolje ga zagrevaju. Zato je grožđe bogatije šećerom, bolje je kolorisano, a miris muskatnih sorti je jači. Lastari čokota na padinama bolje sazrevaju, a preko zime podnose niže temperature. Kasni prolećni i rani jesenji mrazevi gotovo da ne ugrožavaju vinograde na padinama, a berba se može obaviti kasnije. Zbog bolje cirkulacije vazduha takve vinograde manje napadaju plamenjača i pepelnica,a grožđe je otpornije i prema sivoj truleži.

Vinograd na strmom terenu iznad reke

Da li se vinova loza može gajiti u dvorištu i vrtu?

Loza može uspevati ne samo u poljskim uslovima nego i u dvorištu. Jedino što je potrebno jeste da izaberemo mesto koje joj odgovara. Ne treba je saditi u delovima dvorišta gde nema dobre cirkulacije vazduha, jer je tada veća opasnost od bolesti, a plodonošenje nesigurno. Vinova loza se ne može gajiti ni kao potkultura u voćnjacima. Ona ne podnosi zasenjivanje i rezultati ovakvog načina gajenja su nezadovoljavajući. Najpravilnije je ako se u dvorištu odabere otvoreno, nezasenjeno i ocedno mesto i loza gaji kao samostalna biljka. Kada se gaji kao vinjaga ispod nje se mogu zasaditi druge biljke koje ne treba često zalivati.

U dvorištima i oko vikendica loza se gaji i kao ukrasna biljka. Mogućnost da joj se rezidbom odredi uzgojni oblik i željena visina čini je pogodnom za formiranje čardaklija iznad staza i pravljenje hlada na terasama. Tada je loza podređena osnovnoj nameni da ukrašava dvorište i pravi hlad, ali je ne treba sputavati sađenjem voćaka u njenoj blizini.

Da li se loza može saditi pored zida kuće ili ograde?

Loza se sadi pored zidova zgrada, kuća ili ograda sa željom da se racionalnije iskoristi prostor, da se postigne dekorativni cilj i stvore bolji uslovi za njen rast. Gajenje loze pored ograde, ako je ona odgovarajuće formirana, omogućuje da se bolje iskoristi dvorište, a da se pri tome ne ugrozi gajenje ostalih biljaka. Neophodno je samo da lozu ne zasenjuju ograda ili obližnja stabla. Za sadnju je najpovljnija južna strana kuća (manje odgovaraju zapadna i istočna, dok severnu treba izbegavati). U rejonima sa hladnijom klimom neophodno je saditi lozu na južnom položaju, koji je od hladnih vetrova zaštićen objektima ili drvećem. Jedino tako zaštićena loza može da se gaji na većoj nadmorskoj visini.

Da li se posle krčenja starog vinograda odmah može saditi nova vinova loza?

Ovo pitanje postavljaju vinogradari, naročito u rejonima gde ima manje odgovarajućih terena za vinograde. Dosadašnja proučavanja pokazuju da je posle krčenja starog vinograda neophodno da se zemljište odmara nekoliko godina. Taj odmor je neophodan ne toliko da bi se obnovila plodnost zemljišta, što se može postići obilnim đubrenjem organskim i mineralnim đubrivom prilokom rigolovanja, koliko iz drugih razloga. U mnogim starim zasadima čokoti su zaraženi virusnim bolestima koje bi se ostatcima korena prenele na mlade biljke. Posle krčenja starog vinograda zemljište treba duboko poorati i očistiti od ostataka korena i sledećih 4-5 godina sejati žitarice ili krmno bilje.

Priprema zemljišta za sadnju vinograda

Ponekad je neophodno da se pre sadnje iz zemlje brižljivo izvade ostatci višegodišnjih biljaka, da se teren poravna, unište korovi i slično. Pojedinačna stabla se vade zajedno sa jačim žilama, a pri rigolovanju se vade i male žile stabala koje su bile na parceli gde planirate da sadite vinograd. Ako je na tom terenu bila šuma, posle krčenja drveča treba 2-3 godine sejati žitarice. Prilikom rigolovanja valja pažljivo sakupiti svo izorano korenje.

Ukoliko je teren zarastao u korov, treba ga pre sadnje vinograda uništiti. To se postiže čestom obradom po suvom vremenu leti, tretiranjem herbicidima (u slučaju da ne želite da se bavite organskom proizvodnjom), a pri rigolovanju ručnim sakupljanjem korova. Poželjno je da se pre rigolovanja, ukoliko je potrebno, izvrši i nivelacija terena.

Mogu li se poboljšati nepovoljne osobine zemljišta?

Ako planirate da sadite vinograd na suviše vlažnom terenu, mora se prethodno izvršiti odvodnjavanje (drenaža). To se postiže otvorenim ili pokrivenim kanalima. Bolji su pokriveni. Kopaju se rovovi duboki 1,2 do 1,5 m, na njihovo dno se postavlja tucanik ili, još bolje, perforirane cevi (kolektori), kojima se voda odvodi iz vinograda.

Pri sadnji malog broja čokota u dvorištima ili oko vikendica sa teškim zemljištem, zemlji kojom se popunjavaju jamići ili rovovi valja dodati pesak i sitan šljunak. Na taj način se poboljšavaju fizička svojstva zemljišta. Ukoliko je mesto suviše vlažno, kopaju se dublji jamići i rovovi, a na dno se stavlja sloj tucanika, debljine 15-20 cm.

Za kiselo zemljište se preporučuje dodavanje kreča (kalcifikacija). U tu svrhu se koristi saturacioni kreč dobijen kao u otpadak u šećeranama, pepeo iz krečana ili pepeo od sagorelog lignita u termoelektranama. Količina svakog od ovih sastojaka određuje se u zavisnosti od tipa i kiselosti zemljišta. Potrebno je potražiti savet agronoma. Određena količina saturacionog kreča ili pepela rastura se po površini pre rigolovanja, kako bi se pri samom rigolovanju dobro promešali sa zemljom.

Kada treba praviti terase u vinogradu?

Terase u vinogradu

Pored pozitivnih strana strmi tereni imaju i neke nedostatke. Pri velikom nagibu otežani su ručni radovi, zemlja klizi te se korenov sistem čokota ogoljava. Da bi se ti nedostaci otklonili, strmi tereni se tarasiraju. Kada se zemljiše obrađuje mašinama ili sa zapregom, terase se prave sa nagibom od preko 7-8°. Ako su vinogradi mali, a obrada ručna, terase se prave sa znatno većim nagibom – preko 12-13°. Mora se međutim imati u vidu da je pri nagibu od 9-10° opasnost od erozije veća pa su stoga neophodne mere protiv erozije. Važnije među ovim merama su: rigolovanje, koje treba početi sa donjeg kraja, čime se smanjuje nagib. Ostavljanje otvorenog rova na gornjem kraju za oticanje vode u međurednom prostoru, itd. Ove mere protiv erozije mogu biti efikasne pri nagibu do 12 do 13°. Iznad te granice su nužne ozbiljnije mere za borbu protiv erozije. Kakva je na primer i terasiranje vinograda.

Kako praviti terase

Ukoliko nagib nije veliki (9 do 10°), terase se prave naoravanjem i tada nisu potrebne nikakve investicije. Cela površina se pre rigolovanja podeli na trake široke 10, 15 do 20 m. Rigolovanje počinje sa donjeg kraja. Kada se završi prva traka, poslednji rov ostaje otvoren. Ostavlja se jedna staza široka 1 m i počinje rigolovanje druge trake, potom treće i tako redom na isti način. Tako se formira nekoliko terasa odvojienih nerigolovanim površinama.

Pri većem nagibu se, kopanjem i nasipanjem zemlje, prave stepenaste terase, koje se sastoje iz kosina i platoa (ravna površina na kojoj se sadi loza). Kosine mogu biti ozidane ili zatravljene. Njihova visina ne treba da bude veća od 1 – 1,5 m. Bolje je ako je plato terase sa nagibom od 3 do 6° nego kada je horizontalan. Širina platoa zavisi od nagiba. Na uskim terasama sadi se samo po jedan red loze, a na širim po 2-3 reda. Krajnji redovi su udaljeni od vrha kosine za polovinu međurednog rastojanja. Pri stepenastim terasama jedan deo prostora se gubi. Za izgradnju ovih terasa potrebno je ulaganje velikih finansijskih sredstava pa se zato prave samo u slučaju preke potrebe. Za plitka zemljišta terase nisu podesne.

Da li površinu pre sadnje loze treba rigolovati

Rigolovanje je duboka obrada zemljišta na kome će se saditi vinograd. Ovom prilikom se zemlja ore duboko i vriši se prevrtanje slojeva zemlje. Rigolovanjem se površinski sloj zemljišta bogat hranjivim materijama spušta na dno brazde, a zemlja dubljeg sloja se inzosi na površinu. Na ovaj način se zemlja rastresa na dubini od 0.8 do 1.2 m i tako se stvaraju povoljniji uslovi za bolje razvijanje korena. U isto vreme se seme korova duboko zatrpava i ne može da nikne, a povećava se i sposobnost zemljišta da zadrži više vlage.

Rigolovanje omogućava dublje prodiranje vazduha koji je potreban za razvoj korenovog sistema i za aktivnije delovanje mikroorganizama. Porast loze na rigolovanim površinama je jači i one počinju da daju rod posle 2-3 godine.

Kada u podoraničnom sloju ima mnogo kalcijuma, taj sloj treba samo rastresti i ostaviti na istoj dubini. Ukoliko se sloj bogat krečom izbaci na površinu, kreč se razlaže i višak kalcijuma izaziva poremećaje kojih nema ako ovaj sloj ostane duboko. Kada se prilikom rigolovanja stigne do sloja sastavljenog od kamenja i stena, rigolovanje treba obustaviti, da ne bi kamenje bilo i zbačeno u oranični sloj.

Kada i kako izvršiti rigolovanje?

Najpovoljnije vreme za rigolovanje je od jeseni do početka zime. Rigolovanje treba završiti najkasnije dva meseca pre sadnje vinograda. Taj rok je neophodan da bi se zemlja slegla, a grudve raspale.

Na manjim parcelama rigolovanje se obavlja ručno na dubinu 60-80 cm. Ašovom se kopa rov dubok 60-80 cm i širok 1 m. Zemlja se izbacuje sa jedne strane rova, a zatim se paralelno sa pravim rovom obeležavaju trake široke 1m, koje se rigoluju postupno. Zemlja površinskog sloja baca se na dno otvorenog rova, a zemljom iz dubljeg dela rova puni se prethodni rov koji se puni na isti način zemljom iz sledeće trake. Za popunjavanje poslednjeg rova koristi se zemlja iz prvog rova. Da bi se izbeglo prenošenje zemlje na veliko rastojanje, teren se podeli na dva dela, pa se sa rigolovanjem počinje sa suprotnih strana.

Pripremanje parcle za pojedinačnu sadnju loze

Pri sadnji pojedinačnih čokota kopaju se kvadratni jamići širine 0.80 do 1 m i dubine 0.70 – 0.80 cm. Gornji sloj zemlje se izbacuje sa jedne, a podoranični sa druge strane. Pri popunjavanju jamića treba na dno staviti zemlju sa gornjeg sloja, a odozgo zemlju podoraničnog.

Ako se loza sadi u redove (jedan ili dva) prvo se obeležava traka široka 0.80 do 1 m. Kopa se rov navedene širine dubok oko 0.80 m, pri čemu se površinski sloj zemlje izbacuje s jedne strane rova, a podoranični s druge strane. I ovde se pri popunjavanju rova na dno nabacuje zemlja iz gornjeg sloja, a odozgo iz podoraničnog. U suvim i siromašnim zemljištima uvek treba kopati šire jamiće i rovove (bar 1 m), a dubina može biti i preko 0.80 m. Na isti način se postupa i na parcelama sa težim, sabijenim zemljištima.

Da li parcelu treba đubriti prilikom rigolovanja?

Istovremeno sa rigolovanjem može se izvršiti i đubrenje. Na taj način se zemljište obogaćuje hranjivim sastojcima, a poboljšava se i njegova struktura. Poželjno je da se prilikom rigolovanja zemljište pođubri sa 4-5 i više tona stajskog đubriva uz dodavanje 50-100 kg super-fosfata i 40 kg kalijumovog đubriva na 10 ari. Đubrivo se prethodno rasturi po povrišini i rigolovanjem duboko zaore. Kada se kopaju jamići ili se rigoluje na trake, đubrivo se stavlja u jamiće ili rovove pošto je na dno nabačen sloj zemlje debeo oko 20 cm. Obogaćivanje zemljišta većom količinom hranjivih materija pre rigolovanja ima veliki značaj za stvaranje jakih čokota koji će dati veće prinose. Kada nedojstaje organsko đubrivo, može se pribeći tzv. zelenom đubrenju. U te svrhe se preporučuje setva lupine, graška, graorice i drugih jednogodišnjih mahunarki, koje se ostave da dobro porastu, pa kada počne cvetanje, zelena masa se povalja i zaore. Najbolje je da se zemljište rigoluje u jesen.