Delovi vinove loze

Vinova loza je višegodinjšnja biljka i u zavisnosti od nege koja joj se pruža može živeti 40-60 pa i više godina. Ima slučajeva da su pojedini čokoti živeli i preko 100 godina. Sorte koje se gaje radi grožđa spadaju u plemenitu lozu, poznatu još kao evropska loza. U divljem stanju loza je lijanasta povijuša koja se rašljikama uvija oko okolnog drveća i teži da dosigne onu visinu i prostor do kojih dopire sunčeva svetlost. U zavisnosti od uslova u kojima raste i predmeta za koji se pričvršćuje loza poprima najrazličitije forme.

Gajeći lozu čovek određuje oblik čokota. U vinogradima to može biti manji ili veći žbun, a u dvorištima – ogromna čardaklija. Uzgojnim oblikom se nastoji da se najracionalnije iskoristi sunčeva energija, plodnost i vodni režim zemljišta. Željeni oblik biljke postiže se nizom agrotehničkih mera od kojih je najvažnija rezidba.

Iz kojih delova vinove loze se može razviti koren?

U povoljnim uslovima mogu se ožiliti zeleni i zreli lastari, delovi kordunice, pa čak i lisne drške i grozdovi. Ukoliko je deo biljke mlađi utoliko se lakše ožiljava – zleni lastari se lakše ožiljavaju od zrelih, a zreli lastari brže od starih delova stabla. Koren lakše izbija iz kolenca (nodusa) lastara. Da bi se razvio koren, potrebno je osigurati povoljne uslove – vlagu, toplotu i vazduh. Optimalna temperatura za razvijanje korena je 25-30°C. U toplim peskovitim zemljištima, u koja vazduh više prodire, ožiljavanje reznica je bolje nego u teškim ilovačastim zemljištima. Dobro sazrele reznice sa više rezervnih materija lakše se ožiljavaju od nezrelih.

Kakva je građa korenovog sistema vinove loze?

Iz podloge zasađene loze razvija se nekoliko vrsta korenovih žilica. One koje se nalaze najbliže površini zemljišta su površinski korenovi. One koje izbiju iz plemke zovu se rosni korenovi (sakupljači rose – brandusi) i nisu poželjni te ih kod mladih čokota treba redovno uklanjati. Ako ih ostavimo, one se razvijjau na račun pravog korena koji se razvija iz bazalnog dela podloge, pa pošto su izbile iz vijoke filoksera ih uništi i čokot se osuši.

Iz srednjeg dela podloge izbijaju korenovi koji su deblji i duži od površinskih. Iz bazalnog dela podloge izbijaju deblje i duže žile, kojih je manje, ali imaju najveći značaj za lozu. Njima se vinova loza snabdeva vodom i rastrovernim mineralnim materijama.

Veoma važnja osobina korenovog sistema vinove loze je njegova sposobnost da se stalno grana. Na krajnjim ogranicma se nalaze žile sisalice, koje upijaju vodu. One se javljaju svakog proleća i leta u velikom broju, a u jesen uginu. Kada je korenov sistem jače razgranat, on prožima i veći sloj zemljišta i iima veću apsorpcionu zonu. Zato je važna ne toliko ukupna dužina korena koliko njegova razgranatost i obraslost sisalicama.

Kako se razvija i rasprostire korenov sistem?

Koren vinove loze se obično rasprostire na dubini od 1.5 do 2m, a u horizontalnom pravcu 3-4m. Koren pojedinih čokota prodire u dubinu i do 8-10 m, a u širinu 8 i više metara. Razvijenost korenovog sistema zavisi od vrste zemljišta, njegove vlažnosti i plodnosti, dubine rigolovanja, primene agrotehnike, starosti loze itd. U sabijenim i loše aeriranim zemljištima koren se razvija u plitkom sloju, a u umereno vlažnim zemljištima dublje. Kada je zemljište duboko rigolovano, korenov sistem prodire duboko u potpovršinske horizonte. Obradom zemljišta takođe se može uticati na rasprostiranje korena. Razvijenost korena i snaga apsorpcije u znatnoj meri određuju otpornost loze na sušu i druge nepovoljne uslove.

Glavni deo korenovog sistema razvija se u onom sloju zemljišta u kome nalzi najpovoljnije uslove za razvoj – vlagu, hranljive materije i toplotu. Kada je podoranični sloj zaslanjen ili kamenit ili se ispod njega u blizini nalazi podzemna voda, koren se razvija naviše. Ako su čokoti zasađeni na nepovoljnim mestima, u veoma vlažnom, sabijenom i hladnom zemljištu, razvita korena je slab, a zbog toga i porast njegovog nadzemnog dela – lastara, lišća i drugog – nije zadovoljavajući.

Pored osnovne funkcije da apsorbuje i obezbeđuje lišću vodu i mineralne materije koren ima i funkciju organa za akumulaciju rezervnih materija u periodu od kraja leta do kasno u jesen. naredne godine te materije se koriste za razvoj mladih lastara i novih žilica korena. Nagomilavanje više rezervnih sastojaka u korenu i starim delovima čokota ima veliki značaj za dobijanje boljeg roda grožđa u sledećoj godini. Utvrđeno je da se u korenu sintetišu i neke materije, kao aminokiseline, alkaloidi, regulatori rasta itd.

Šta je čokot?

Mnogi vinogradari pod čokotom podrazumevaju samo stare delove biljke – deblo sa kordunicama. Pravilnije je da se rečju čokot označava cela biljka sa svim njenim podzemnim i nadzemnim delovima. Ponekada se govori o domaćem i američkom vinogradu. Prvi označava da je vinograd zasađen nekalemljenim lozama, a drugi – da su loze kalemljene na američku podlogu. Svaki čokot ima višegodinje i jednogodišnje delove. Višegodišnje deblo, kordunice i rodni čvorovi.

Deblo je deo loze od površine tla do prvih račvanja. U prirodnim uslovima u šumama loza razvija tanko i dugačko deblo (20-30m). Dužina debla gajene loze reguliše se rezidbom u zavisnosti od uslova rejona i odabranog uzgojnog oblika. U rejonima gde se čokoti zimi ogrću deblo je visoko do 10 cm, dok je kod visokostablastih uzgojnih oblika 130-160 cm, a stablo vinjaga dostiže 2 i više metara.

Kraci su višegodišnji relativno kratki ogranci čokota. Broj i raspored krakova zavisi od snage čokota i načina rezidbe. Na slabim čokotima gajenim u obliku vaze (pehara) forira se do 3 kraka, a na jakim od 6 do 8. Kod Gijovog uzgojnog oblika broj krakova je uvek manji.

Kordunice su takođe višegodišnji ali izduženi ogranci stabla. Na jednom čokotu se može formirati jednakokraka ili dvokraka kordunica. Kod nekih specijalnih uzgojnih oblika broj kordunica na jendom čokotu može biti i veći. U zavisnosti od pravca u kojem se usmeravaju kordunice mogu biti vertikalne i horizontalne. Kada se formiraju kordunice, na njima se raspoređuju rodni čvorovi.

Čokot star više decenija

Šta su lastar, jednogodišnji luk, vodopija (jalovak) i zaperak?

U proleće se iz prezimelih pupoljaka razvijaju lastari koji se u najranijem stadijumu zovu zeleni lastari, a posle sazrevanja – jednogodišnji zreli lastari. Lastari izrasli iz starih delova čokota zovu se vodopije (jalovaci). U toku rasta na zelenim lastarima se formiraju pupoljci, listovi, zaperci, cvasti i rašljike. Zaperci su bočni izdanci zelenog lastara i razvijaju se iz svakog nodusa u osnovi lisne drške. Slabiji se suše i otpadaju u toku leta ili u jesen zajedno sa lišćem.

U jednom vegetacionom periodu lastari mogu dostići dužinu 4-5 m, a kod američke loze i preko 8 m. Na izvesnim razmacima na lastarima se stvaraju zadebljanja zvana kolenca ili nodusi. Na poprečnom preseku lastara vide se tri sloja ćelija: srž, drvo sa likom i kora. Posle sazrevanja lastara ćelije srži i kore odumiru. U predelu kolenca nalazi se poprečna pregrada od živih ćelija zvana dijafragma.

Da li se lastari pojedinih sorti vinove loze razlikuju po izgledu?

Zeleni i zreli lastari u raznih sorti vinove loze bitno se razlikuju. Boja lastara može biti ljubičasta (smederevka, slankamenka), zelena (afus ali) itd. Kod većine sorti lastari su slabije ili jače maljavi (skadarka), a kod nekih goli su. Postoje sorte sa uspravnim lastarima (rkaiteli, slankamenka, kevidinka), a ima i takvih čiji su lastari polegli (muskat hamburg).

Zreli lastari mogu imati veća ili manja rastojanja između kolenaca – nodusa (prokupac, skadarka). Kora je u većini slučajeva braonkasta (tamjanika), ali može biti i sivobraonkasta, braon ili žućkasta (slankamenka).

Postoje sortne razlike i u boji kolenca, u tvrdoći drvenog dela itd. Običan posmatrač teško može uočiti razlike, ali za iskusnog vinogradara one su sasvim uočljive.

Šta je kondir, dugi kondir i luk?

kondir, dugi kondir i luk su dvogodišnji delovi čokota dobijeni rezidbom jednogodišnjih lastara. Kada  se jednogodišnji lastar oreže na 1-3 okca dobije se kondir, na 4-5 okaca je dugi kondir, a na 8-10 i više pupoljaka je luk ili rodni luk. Razlikovanje ovih rodnih elemenata je važno za obavljanje rezidbe. Kondir, dugi kondir i lukovi predstavljaju rodne elemente čokota. Broj kondira i lukova zavisi od sorte i razvijenosti (snage) čokota.

Rodni lukovi koji su doneli plod

Kakva je uloga pupoljaka (okaca) vinove loze?

Loza se za praktične ciljeve razmnožava vegetativno. Kao što smo videli, iz skoro svakog dela čokota pri odgovarajućim uslovima mogu se razviti korenove žilice. Međutim, novi lastar, nov prirast može se dobiti samo iz pupoljka. Ako želimo da dobijemo novu biljku, reznica koju smo ostavili za ožiljavanje mora imati bar jedan pupoljak. U tom smislu pupoljci loze igraju ulogu organa za razmnožavanje (semena). Pored toga u njima se formira plod loze.

Od broja pupoljaka i ostavljenih rezidbom čokota u velikom meri zavisi koliko će se lastara razviti na čokotu, kao i koliko će roda čokot dati.

Koje pupoljke ima loza i koji se od njih koriste pri rezidbi?

Na lozi razlikujemo letnje pupoljke, zimska okca, uglaste pupoljke, crna okca i spavajuće pupoljke.

Letnji pupoljci se obrazuju u proleće i leto na kolencima lastara u osnovi lisnih drški i prorastaju u istom vegetacionom periodu. Iz njih se razvijaju bočni lastari – zaperci.

Zimska okca se takođe obrazuju u vegetacionom perioud u osnovi zaperaka, ali za razliku od letnjih pupoljaka prorastaju tek sledećeg proleća, posle prezimljavanja. Sastoje se od glavnog okca i nekolike (najčešće dve) suočice. Tada iz jednog pupoljka krene dva ili više lastara. Spolja je zimski pupoljak obavijen dvema debelim ljuspama. Ispod njih su sduge dlačice koje zajedno sa ljuspama pštite pupoljke od mrazeva i oštećenja.

Uglasti pupoljci i crna okca nalaze se pri osnovi lastara.

Spavajući pupoljci se nalaze na višegodinjem drvetu. Iz njih se razvijaju jalovci – vodopije.

Očigledno je da loza ima rezerve pupoljaka koje omogućavaju njeno brzo obnavljanje u slučaju oštećenja od mraza. Ako izmrzne glavni pupoljak zimskog okca, razvijaju se suočice. Ukoliko su zimska okca potpuno uništena, poteraju pupoljci pri dnu lastara i crna okca. Posle jačih mrazeva prežive samo spavajući pupoljci.

Od gore navedenih pupoljaka pri rezidbi se koriste samo zimska okca. Kada kažemo kondir sa dva okca ili luk sa 10 okaca, podrazumevamo samo zimska okca.